Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i oni građani koji ne ispunjavaju uslove da budu korisnici novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, ali bi ove uslove ispunjavali ako bi morali sami da plate pravnu pomoć u konkretnom predmetu za koji traže pomoć. Ovi građani moraju dostaviti dokaze o svom imovinskom stanju, prema uputstvima koje propisuje obrazac zahteva.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju državljani Republike Srbije, lica bez državljanstva, strani državljani sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i druga lica koja imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru (na primer strani državljanin koji nije stalno nastanjen u Republici Srbiji, ali se nalazi na teritoriji Republike Srbije i pokušava da zaštiti prava deteta koje je žrtva međunarodne otmice i nalazi se na teritoriji Republike Srbije).
Ukoliko ne ispunjavate nijedan imovinski uslov i dalje možete biti korisnik prava na besplatnu pravnu pomoć, ako pripadate nekoj ugroženoj društvenoj grupi za koju zakon predviđa da joj se dodeljuje besplatna pravna pomoć nezavisno od imovinskog stanja. Ovo će biti slučaj ako se radi o:
1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;
Ovo će biti slučaj kada dete pokušava da ostvari bilo koje pravo pred državnim organima ili kada državni organi protiv deteta vode neki postupak. U tom slučaju, dete u postupku u kom ostvaruje svoja prava ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove. Na primer: ako dete ili zakonski zastupnik (roditelj) deteta želi da pokrene postupak za naplatu izdržavanja deteta od drugog roditelja, ono u tom postupku ima pravo na besplatnu pravnu pomoć.
2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;
Ovo je slučaj kada je licu u krivičnom ili prekršajnom postupku izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, jer zbog neuračunljivosti nije moglo da bude proglašeno krivim. Ovo lice ima pravo na besplatnu pravnu pomoć nezavisno od toga da li ispunjava imovinske uslove.
3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;
Ukoliko je pokrenut postupak za delimično ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti, lice protiv koga se ovaj postupak vodi ima pravo na besplatnu pravnu pomoć u tom postupku i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove za besplatnu pravnu pomoć, već samo da je postupak za lišenje poslovne sposobnosti pokrenut.
4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;
Ovaj uslov biće ispunjen u svim slučajevima kada je lice koje traži pomoć žrtva nasilja u porodici i pokušava da ostvari zaštitu od nasilja. Ovo se odnosi na sve vrste zaštite – kako na krivičnu tako i na parničnu zašitu, kao i na zaštitu u prekršajnom postupku.
5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;
Ovaj uslov odnosi se na zatvorenike, pritvorenike, sva lica koja su zakonito ili nezakonito lišena slobode, koja su žrtve trgovinom ljudima, nečovečnog postupanja ili kažnjavanja, a koja žele da pokrenu postupak ili su već pokrenula postupak za zaštitu svojih prava.
6) licu koje traži odobrenje azila u Republici Srbiji;
Ovaj uslov odnosi se na svakog stranog državljanina koji želi da pokrene postupak za odobrenje azila u Republici Srbiji.
7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;
Izbeglicama se smatraju:
Lica pod supsidijarnom zaštitom su lica koja su ostvarila pravo na supsidijarnu zaštitu u Republici Srbiji, jer nisu ispunjavala uslove za azil.
Interno raseljena lica su pojedinci ili grupe pojedinaca koji su prisiljeni da beže ili napuste svoje domove ili prebivališta, usled oružanog sukoba ili da bi sprečili posledice oružanog sukoba, situacije opšteg nasilja, povrede ljudskih prava, katastrofe bilo prirodne ili uzrokovane ljudskom rukom, a koji nisu prešli međunarodno priznatu državnu granicu.
8) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;
U sistemu socijalne zaštite u Republici Srbiji smeštena su deca bez roditeljskog staranja, deca koja su žrtve nasilja u porodici, deca sa problemima u ponašanju, deca čije su porodice u krizi, deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su materijalno ugrožena… Svako dete koje je smešteno u srodničku ili hraniteljsku porodicu, dom za smeštaj, prihvatilište ili drugu ustanovu socijalne zaštite ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć.
9) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;
Kao i prethodni uslov i ovaj uslov se odnosi na mlade i decu koji su bili korisnici smeštaja, ali im je iz nekog razloga prestala ta usluga.
10) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;
Ovo se odnosi na domove za smeštaj odraslih i starih, ustanove za smeštaj osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, gerontolške centre, ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom i sve druge ustanove u kojima se lice koje traži besplatnu pravnu pomoć nalazi bez svog pristanka.
11) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;
Ukoliko je neko lice rođeno u Republici Srbiji, ali nije upisano u matičnu knjigu rođenih i ne može da dokaže vreme i mesto svog rođenja, ono može pokrenuti vanparnični postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja i zahtevati besplatnu pravnu pomoć u toku ovog postupka, nezavisno od toga da li ispunjava imovinske uslove za dodelu besplatne pravne pomoći.
12) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje;
Uslov će biti ispunjen ako se iseljenje ili preseljenje izvršava radi zaštite nekog javnog interesa – zgrada se nalazi na klizištu i preti joj rušenje, iseljenje se izvršava zbog nekog investicionog projekta i sl. Za ovaj oblik iseljenja važno je da se objekat iz kog se izvršava iseljenje nalazi na zemljištu koje ne pripada licu koje se iseljava, već nekom drugom. Ovo može biti zemljište u vlasništvu države, grada ili nekog drugog lica. Osnovni uslov je, dakle, da je objekat izgrađen suprotno zakonu i da država ili neki državni organ, organ grada ili opštine želi da iseli ili preseli lice zbog ispunjenja javnog interesa. U tom slučaju, osoba ili osobe kojima preti iseljenje ili preseljenje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć u tom postupku i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove.
Čak i ukoliko ispunjavate imovinske uslove za besplatnu pravnu pomoć, opština vam neće odobriti zahtev za pravnu pomoć ukoliko se radi o:
Privredni sporovi su svi sporovi koji se vode pred privrednim sudom ili kada, najprostije rečeno jedna firma (pravno lice) želi da vodi spor protiv druge firme odnosno drugog pravnog lica.
Ako želite da osnujete firmu, ili drugo pravno lice, nećete ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko smatrate da ste žrtva uvrede ili klevete, opština vam neće odobriti zahtev za besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko je za prekršaj propisana kazna zatvora, možete ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Ovo bi bio slučaj ukoliko je vrednost spora toliko mala da bi troškovi advokata bili skuplji od vrednosti spora, na pirmer: tužba sudu zato što vam neko duguje 2.000,00 dinara.
Na primer: tražilac traži da mu policija vrati oružje koje mu je zaplenila jer nije imao oružani list ili tražilac traži da mu vrati dug lice koje mu nije dužno.
Ovo će biti slučaj kada podnosilac zahteva za besplatnu pravnu pomoć na primer podnosi zahtev iako je već ostvario pravo na besplatnu pravnu pomoć za navedeni pravni problem, ukoliko nema stvarni pravni problem već želi da se koristi nekim pravom da bi naudio nekom drugom i sl.
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili u mestu pružanja besplatne pravne pomoći (npr. u Gradu Kruševcu, ukoliko se postupak vodi u Kruševcu).
Tačnu adresu i kontakt možete pronaći na sajtu Ministarstva pravde.
Zahtev za besplatnu pravnu pomoć se podnosi na obrascu, koji popunjava i potpisuje lice koje traži besplatnu pravnu pomoć.
Obrazac za podnošenje zahteva možete potražiti u opštini u kojoj imate prebivalište/boravište ili u opštini na čijem području je potrebno pružanje besplatne pravne pomoći. Obrazac je dostupan i online, a i na zvaničnoj internet stranici vaše opštine.
Nakon popunjavanja, obrazac se predaje na šalteru organa uprave određenom za prijem podnesaka ili putem pošte. Zahtev se može podneti i usmeno, u kom slučaju će vam zaposleni u organu uprave pružiti podršku pri popunjavanju zahteva. Zahtev je moguće podneti i elektronskom poštom.
Zahtev se može podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje. Ovo znači da možete ovlastiti neko drugo lice da podnese zahtev u vaše ime.
Imajte u vidu: U oba slučaja, sačuvajte dokaz o uručenju (kopiju obrasca sa prijemnim pečatom ili povratnicu/potvrdu o prijemu pošiljke u pošti).
Ukoliko vam nešto nije jasno, možete pitati za savet i pomoć zaposlenih u organu uprave – Službi besplatne pravne pomoći. Oni su dužni da vam pomognu u ostvarenju vaših prava.
Postupak odlučivanja o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć je hitan, što znači da je organ uprave dužan da odluči o zahtevu u roku od 8 dana od dana prijema zahteva.
Izuzetno, ako se radi o naročito hitnom slučaju, ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosioca zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ovo će biti slučaj ukoliko je, na primer, u pitanju hitna zaštita od nasilja u porodici ili ukoliko je pokrenut izvršni postupak u kom su kratki rokovi, a preti opasnost od nastanka nenadoknadivne štete (recimo iseljenjem iz stana).
Nakon što ste popunili i predali obrazac sa pratećim dokazima, zaposleni u organu uprave utvrđuju da li ispunjavate uslove, proveravaju dokaze koje ste podneli i izvršiće uvid u evidencije kojima organ uprave ima pristup. Ukoliko se ispostavi da niste podneli svu potrebnu dokumentaciju, bićete poučeni šta vam nedostaje od dokumentacije i organ uprave će vam dati dodatni rok da dopunite dokumentaciju. Nakon dopune dokumentacije, organ uprave mora doneti odluku u roku od 8 dana.
Bitno: Na zahtev za besplatnu pravnu pomoć ne plaća se nikakva taksa.
Protiv rešenja kojim vam se odbija zahtev za besplatnu pravnu pomoć možete podneti žalbu u roku od osam dana od dana kada ste primili rešenje kojim je vaš zahtev odbijen. O žalbi odlučuje Ministarstvo pravde. Žalbu podnosite organu koji je doneo rešenje. Ministarstvo je dužno da odluči po vašoj žalbi u roku od 15 dana.
Ukoliko organ uprave nije odlučio o zahtevu u roku od osam dana ili u roku od tri dana, kada se radi o naročito hitnom slučaju, imate pravo žalbe Ministarstvu pravde kao da vam je zahtev odbijen. Žalbu možete podneti od trenutka kada je istekao rok od 8 dana da vam opština odgovori na zahtev ili u roku od 3 dana ako se radi o naročito hitnim slučajevima. U tom slučaju podnosite i dokaz da ste podneli zahtev za besplatnu pravnu pomoć.
Korisnik ima pravo na pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.
Ovo znači da možete podneti pritužbu Ministarstvu pravde preko organa uprave ako lice koje vam je dodeljeno rešenjem organa uprave za pružanje pomoći ili podrške bez razloga odbije da pruži besplatnu pravnu pomoć, ukoliko smatrate da ne postupa savesno (na primer sarađuje sa suprotnom stranom u postupku, propusti rok za žalbu, ne dolazi na ročišta i sl.), ukoliko vas pružalac vređa ili se odnosi prema vama na ponižavajući način ili ukoliko traži novac da izvrši nešto za šta ste vi dobili besplatnu pravnu pomoć.
Pritužbu možete podneti i protiv pružaoca besplatne pravne podrške.
Pritužba se podnosi u roku od 30 dana od dana kada ste saznali za razloge zbog kojih podnosite pritužbu.
Pritužba sadrži:
1) lično ime i prebivalište ili boravište korisnika; navedite dakle, svoje ime, prezime i adresu;
2) označenje pružaoca; pružaoci su advokati, zaposleni u organu uprave ili nevladinoj organizaciji koji pružaju bespatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku;
3) kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći;
4) opis problema koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći.
Pritužba može da sadrži i dokaze kojima se potkrepljuju tvrdnje korisnika. Kao dokaz možete priložiti: zapisnik sa suđenja na kom se vidi da advokat nije došao, presudu suda ili bilo koji drugi dokument.
besplatne pravne pomoći
