Besplatna pravna pomoć je stručna pravna pomoć koju pružaju advokati, diplomirani pravnici u službama pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama i udruženja na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Besplatna pravna pomoć je zagarantovana Ustavom Republike Srbije i bliže je uređena Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.
Vrste pomoći koje uključuje besplatna pravna pomoć su različite, jer se razlikuju i pravni problemi. Besplatna pravna pomoć obuhvata sve vrste pravne pomoći: od najmanje složene pravne pomoći, kakvo je pružanje opštih pravnih informacija, do najsloženijih aktivnosti kakvo je zastupanje pred sudom i državnim organima.
Zakon je sve oblike besplatne pravne pomoći razvrstao u dve osnovne grupe: besplatnu pravnu podršku i besplatnu pravnu pomoć.
Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Opšta pravna informacija predstavlja davanje informacije o tome kako je neko pravno pitanje uređeno zakonom – ko je nadležan da odlučuje o vašem pravnom pitanju, kako se ostvaruje neko pravo (podnošenjem tužbe sudu ili zahteva nekom drugom državnom organu), koja je visina troškova u određenom pravnom postupku, da li postoji mogućnost mirnog rešenja spora, zašto se vodi neki postupak, kada nastupa zastarelost da se vodi neki postupak… Opšta pravna informacija predstavlja, dakle, tumačenje zakona ili nekog drugog pravnog akta (presude, rešenja, obaveštenja…) i njihovo objašnjenje stranci.
Popunjavanje formulara je pomoć u unošenju podataka o korisniku u određenom formularu koje umesto lica popunjava stručno lice, a potpisuje korisnik. Na primer: ukoliko želite da podnesete zahtev za besplatnu pravnu pomoć i potrebno vam je objašnjenje izraza koji se nalaze u obrascu za podnošenje zahteva i pomoć u njegovom sastavljanju, stručno lice koje pruža besplatnu pravnu podršku može da popuni obrazac umesto vas ili da vam pomogne da ga popunite, a zahtev vi potpisujete. Isto se odnosi i na sve druge formulare i obrasce.
Posredovanje u rešavanju sporova je svaka radnja koju, prema zakonu kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, preduzima posrednik. Posredovanje je postupak mirnog rešavanja spora. Ovo će najčešće biti slučaj kada je spor moguće rešiti mirnim putem, mimo suda ili kada, nakon podnošenja tužbe, sud uputi stranke na mirno rešavanje spora.
Sastavljanje javnobeležničke isprave je sastavljanje javnobeležničkih zapisa i javnobeležničkih zapisnika. Javnobeležničke isprave su sve isprave koje sastavlja javni beležnik – testament, različite vrste izjava poput saglasnosti za putovanje maloletnog deteta, ugovori o raspolaganju nepokretnostima, ugovori o doživotnom izdržavanju itd. Javnobeležnički zapisnik je npr. zapisnik o popisu i proceni zaostavštine.
Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.
Pravni savet predstavlja situaciju kada izložite neki svoj pravni problem stručnom licu koje vam na osnovu svih činjenica, isprava i drugih dokaza koje ste priložili objasni kako određena pravna situacija može da se reši. Kada daje pravni savet, stručno lice pruža detaljno objašnjenje o načinu i mogućnosti rešavanja konkretne pravne stvari pred sudom, drugim državnim organom ili u postupku mirnog rešavanja spora. Stručno lice u ovom slučaju je advokat ili diplomirani pravnik.
Sastavljanje podneska je izrada pismenog dokumenta kojim se pokreće postupak pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili koje se podnosi tokom već pokrenutog postupka (sastavljanje tužbe, zahteva, predloga, molbe, pritužbe, prigovora, podnesaka, žalbe i drugog pravnog sredstva). Bez obzira da li tek treba da pokrenete postupak ili postupak već traje, moguće je ostvariti besplatnu pravnu pomoć u vidu sastavljanja podneska od strane stručnog lica. U ovom slučaju, osim obaveze da vam sastavi podnesak, stručno lice nema drugih obaveza, kao na primer izlazak na ročište.
Zastupanje je najširi oblik besplatne pravne pomoći. Obuhvata pružanje pravne pomoći od strane pružaoca (advokata, diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom ili diplomiranog pravnika u okviru ovlašćenja koja su određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak). U ovom slučaju dodeljeni pružalac, za konkretni postupak za koji je dodeljen, preduzima sve pravne radnje pred svim državnim organima u vaše ime i u vašu korist. Zastupanje je moguće i u postupku mirnog rešavanja spora. Odobravanjem ovog vida pomoći, stručno lice koje vas zastupa može da preduzima sve radnje u određenom postupku umesto vas. Pružalac će se konsultovati sa vama oko radnji koje preduzima u konkretnom postupku.
Odbrana se odnosi na zastupanje u krivičnom i u prekršajnom postupku. Za krivični postupak odobriće se odbrana za krivična dela za koja nije predviđena obavezna odbrana, dakle zastupanje osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku. Za prekršajni postupak odobriće se odbrana za prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora.
Pravo na ovu vrstu pravne pomoći može se ostvariti u svakom trenutku trajanja postupka.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju oni građani i građanke koji prema svom imovinskom stanju ne mogu da priušte pravnu pomoć. Ovo su pre svega lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć i prava na dečiji dodatak.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i oni građani koji ne ispunjavaju uslove da budu korisnici novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, ali bi ove uslove ispunjavali ako bi morali sami da plate pravnu pomoć u konkretnom predmetu za koji traže pomoć. Ovi građani moraju dostaviti dokaze o svom imovinskom stanju, prema uputstvima koje propisuje obrazac zahteva.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju državljani Republike Srbije, lica bez državljanstva, strani državljani sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i druga lica koja imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru (na primer strani državljanin koji nije stalno nastanjen u Republici Srbiji, ali se nalazi na teritoriji Republike Srbije i pokušava da zaštiti prava deteta koje je žrtva međunarodne otmice i nalazi se na teritoriji Republike Srbije).
Ukoliko ne ispunjavate nijedan imovinski uslov i dalje možete biti korisnik prava na besplatnu pravnu pomoć, ako pripadate nekoj ugroženoj društvenoj grupi za koju zakon predviđa da joj se dodeljuje besplatna pravna pomoć nezavisno od imovinskog stanja. Ovo će biti slučaj ako se radi o:
1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;
Ovo će biti slučaj kada dete pokušava da ostvari bilo koje pravo pred državnim organima ili kada državni organi protiv deteta vode neki postupak. U tom slučaju, dete u postupku u kom ostvaruje svoja prava ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove. Na primer: ako dete ili zakonski zastupnik (roditelj) deteta želi da pokrene postupak za naplatu izdržavanja deteta od drugog roditelja, ono u tom postupku ima pravo na besplatnu pravnu pomoć.
2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;
Ovo je slučaj kada je licu u krivičnom ili prekršajnom postupku izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, jer zbog neuračunljivosti nije moglo da bude proglašeno krivim. Ovo lice ima pravo na besplatnu pravnu pomoć nezavisno od toga da li ispunjava imovinske uslove.
3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;
Ukoliko je pokrenut postupak za delimično ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti, lice protiv koga se ovaj postupak vodi ima pravo na besplatnu pravnu pomoć u tom postupku i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove za besplatnu pravnu pomoć, već samo da je postupak za lišenje poslovne sposobnosti pokrenut.
4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;
Ovaj uslov biće ispunjen u svim slučajevima kada je lice koje traži pomoć žrtva nasilja u porodici i pokušava da ostvari zaštitu od nasilja. Ovo se odnosi na sve vrste zaštite – kako na krivičnu tako i na parničnu zašitu, kao i na zaštitu u prekršajnom postupku.
5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;
Ovaj uslov odnosi se na zatvorenike, pritvorenike, sva lica koja su zakonito ili nezakonito lišena slobode, koja su žrtve trgovinom ljudima, nečovečnog postupanja ili kažnjavanja, a koja žele da pokrenu postupak ili su već pokrenula postupak za zaštitu svojih prava.
6) licu koje traži odobrenje azila u Republici Srbiji;
Ovaj uslov odnosi se na svakog stranog državljanina koji želi da pokrene postupak za odobrenje azila u Republici Srbiji.
7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;
Izbeglicama se smatraju:
Lica pod supsidijarnom zaštitom su lica koja su ostvarila pravo na supsidijarnu zaštitu u Republici Srbiji, jer nisu ispunjavala uslove za azil.
Interno raseljena lica su pojedinci ili grupe pojedinaca koji su prisiljeni da beže ili napuste svoje domove ili prebivališta, usled oružanog sukoba ili da bi sprečili posledice oružanog sukoba, situacije opšteg nasilja, povrede ljudskih prava, katastrofe bilo prirodne ili uzrokovane ljudskom rukom, a koji nisu prešli međunarodno priznatu državnu granicu.
8) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;
U sistemu socijalne zaštite u Republici Srbiji smeštena su deca bez roditeljskog staranja, deca koja su žrtve nasilja u porodici, deca sa problemima u ponašanju, deca čije su porodice u krizi, deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su materijalno ugrožena… Svako dete koje je smešteno u srodničku ili hraniteljsku porodicu, dom za smeštaj, prihvatilište ili drugu ustanovu socijalne zaštite ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć.
9) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;
Kao i prethodni uslov i ovaj uslov se odnosi na mlade i decu koji su bili korisnici smeštaja, ali im je iz nekog razloga prestala ta usluga.
10) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;
Ovo se odnosi na domove za smeštaj odraslih i starih, ustanove za smeštaj osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, gerontolške centre, ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom i sve druge ustanove u kojima se lice koje traži besplatnu pravnu pomoć nalazi bez svog pristanka.
11) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;
Ukoliko je neko lice rođeno u Republici Srbiji, ali nije upisano u matičnu knjigu rođenih i ne može da dokaže vreme i mesto svog rođenja, ono može pokrenuti vanparnični postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja i zahtevati besplatnu pravnu pomoć u toku ovog postupka, nezavisno od toga da li ispunjava imovinske uslove za dodelu besplatne pravne pomoći.
12) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje;
Uslov će biti ispunjen ako se iseljenje ili preseljenje izvršava radi zaštite nekog javnog interesa – zgrada se nalazi na klizištu i preti joj rušenje, iseljenje se izvršava zbog nekog investicionog projekta i sl. Za ovaj oblik iseljenja važno je da se objekat iz kog se izvršava iseljenje nalazi na zemljištu koje ne pripada licu koje se iseljava, već nekom drugom. Ovo može biti zemljište u vlasništvu države, grada ili nekog drugog lica. Osnovni uslov je, dakle, da je objekat izgrađen suprotno zakonu i da država ili neki državni organ, organ grada ili opštine želi da iseli ili preseli lice zbog ispunjenja javnog interesa. U tom slučaju, osoba ili osobe kojima preti iseljenje ili preseljenje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć u tom postupku i ne mora da dokazuje da ispunjava imovinske uslove.
Čak i ukoliko ispunjavate imovinske uslove za besplatnu pravnu pomoć, opština vam neće odobriti zahtev za pravnu pomoć ukoliko se radi o:
Privredni sporovi su svi sporovi koji se vode pred privrednim sudom ili kada, najprostije rečeno jedna firma (pravno lice) želi da vodi spor protiv druge firme odnosno drugog pravnog lica.
Ako želite da osnujete firmu, ili drugo pravno lice, nećete ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko smatrate da ste žrtva uvrede ili klevete, opština vam neće odobriti zahtev za besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko je za prekršaj propisana kazna zatvora, možete ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Ovo bi bio slučaj ukoliko je vrednost spora toliko mala da bi troškovi advokata bili skuplji od vrednosti spora, na pirmer: tužba sudu zato što vam neko duguje 2.000,00 dinara.
Na primer: tražilac traži da mu policija vrati oružje koje mu je zaplenila jer nije imao oružani list ili tražilac traži da mu vrati dug lice koje mu nije dužno.
Ovo će biti slučaj kada podnosilac zahteva za besplatnu pravnu pomoć na primer podnosi zahtev iako je već ostvario pravo na besplatnu pravnu pomoć za navedeni pravni problem, ukoliko nema stvarni pravni problem već želi da se koristi nekim pravom da bi naudio nekom drugom i sl.
Primeri su navedeni samo radi ilustracije. U svakom konkretnom slučaju organ uprave procenjuje da li je postoji neki od uslova za odbijanje besplatne pravne pomoći i dužno je da prilikom donošenja rešenja kojim se odbija pružanje besplatne pravne pomoći obrazloži zašto je tako odlučeno.
Razlikovanje je važno za građane, jer se za dobijanje opštih pravnih informacija, pomoć u popunjavanju formulara i pravnog saveta ne zahtevaju nikakvi posebni uslovi, odnosno ne podnosi se zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći – dovoljno je da se obratite nadležnom licu.
Za složenije vrste besplatne pravne podrške (posredovanje u rešavanju sporova, sastavljanje javnobeležničke isprave), kao i za besplatnu pravnu pomoć (sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbrana – zastupanje u krivičnom i u prekršajnom postupku) potrebno je da nadležni organ uprave ispita da li tražilac besplatne pravne pomoći ispunjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.
Pravni savet možete dobiti u Službama pravne pomoći, potrebno je samo da im se obratite.
Imovinski uslov
Ukoliko ste korisnik novčane socijalne pomoći ili prava na dečiji dodatak potrebno je da navedete broj rešenja Centra za socijalni rad kojim vam se dodeljuje socijalna pomoć ili broj rešenja organa uprave kojom se dodeljuje pravo na dečiji dodatak. Uz brojeve rešenja, potrebno je da priložite kopije ovih dokumenata.
Ukoliko niste korisnik novčane socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, ali ispunjavate uslove da budete, a niste koristili ovo pravo, ili ako smatrate da bi plaćanjem pravne pomoći zapali u tešku finansijsku situaciju zbog koje biste mogli da postanete korisnik novčane socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, potrebno je da podnesete druge dokaze o vašem imovinskom stanju. Ovi dokazi obuhvataju:
Ukoliko ne ispunjavate imovinski uslov, ali pripadate nekoj posebno zaštićenoj društvenoj grupi koja ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na imovinsko stanje, podnosite dokaz o ispunjenosti nekog posebnog uslova, ukoliko on postoji.
NAPOMENA: Ukoliko spadate u posebnu grupu lica koja ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na imovinsko stanje (tačke od 1 do 12), nije potrebno da podnosite dokaze o vašim primanjima.
Dokazi su navedeni kao primer. Organ uprave, takođe, može i sam izvršiti uvid u evidencije koje su mu dostupne, pa možda neće biti potrebno da podnosite sve od navedene dokumentacije. Možda će vam lice koje odlučuje o zahtevima tražiti da podnesete još nešto od dokaza što nije navedeno na ovom mestu. Da biste bili sigruni šta sve može biti dokaz u postupku i šta vam je potrebno, najbolje bi bilo da se obratite Službi pravne pomoći organa uprave kome podnosite zahtev za besplatnu pravnu pomoć i da pitate šta vam je sve potrebno od dokumentacije.
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili u mestu pružanja besplatne pravne pomoći (npr. u Gradu Kruševcu, ukoliko se postupak vodi u Kruševcu).
Tačnu adresu i kontakt možete pronaći na sajtu Ministarstva pravde.
Zahtev za besplatnu pravnu pomoć se podnosi na obrascu, koji popunjava i potpisuje lice koje traži besplatnu pravnu pomoć.
Obrazac za podnošenje zahteva možete potražiti u opštini u kojoj imate prebivalište/boravište ili u opštini na čijem području je potrebno pružanje besplatne pravne pomoći. Obrazac je dostupan i online, a i na zvaničnoj internet stranici vaše opštine.
Nakon popunjavanja, obrazac se predaje na šalteru organa uprave određenom za prijem podnesaka ili putem pošte. Zahtev se može podneti i usmeno, u kom slučaju će vam zaposleni u organu uprave pružiti podršku pri popunjavanju zahteva. Zahtev je moguće podneti i elektronskom poštom.
Zahtev se može podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje. Ovo znači da možete ovlastiti neko drugo lice da podnese zahtev u vaše ime.
Imajte u vidu: U oba slučaja, sačuvajte dokaz o uručenju (kopiju obrasca sa prijemnim pečatom ili povratnicu/potvrdu o prijemu pošiljke u pošti).
Ukoliko vam nešto nije jasno, možete pitati za savet i pomoć zaposlenih u organu uprave – Službi besplatne pravne pomoći. Oni su dužni da vam pomognu u ostvarenju vaših prava.
Postupak odlučivanja o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć je hitan, što znači da je organ uprave dužan da odluči o zahtevu u roku od 8 dana od dana prijema zahteva.
Izuzetno, ako se radi o naročito hitnom slučaju, ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosioca zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ovo će biti slučaj ukoliko je, na primer, u pitanju hitna zaštita od nasilja u porodici ili ukoliko je pokrenut izvršni postupak u kom su kratki rokovi, a preti opasnost od nastanka nenadoknadivne štete (recimo iseljenjem iz stana).
Nakon što ste popunili i predali obrazac sa pratećim dokazima, zaposleni u organu uprave utvrđuju da li ispunjavate uslove, proveravaju dokaze koje ste podneli i izvršiće uvid u evidencije kojima organ uprave ima pristup. Ukoliko se ispostavi da niste podneli svu potrebnu dokumentaciju, bićete poučeni šta vam nedostaje od dokumentacije i organ uprave će vam dati dodatni rok da dopunite dokumentaciju. Nakon dopune dokumentacije, organ uprave mora doneti odluku u roku od 8 dana.
Bitno: Na zahtev za besplatnu pravnu pomoć ne plaća se nikakva taksa.
Ukoliko je vaš zahtev osnovan, organ uprave će doneti rešenje kojim vam odobrava besplatnu pravnu pomoć čime postajete korisnik besplatne pravne pomoći. U rešenju će biti navedeno lice zaduženo za pružanje besplatne pravne pomoći, a to može biti zaposleno lice u Službi besplatne pravne pomoći, advokat, registrovano udruženje građana. Kao korisnik besplatne pravne pomoći ne možete uticati na izbor lica koje će vam pružati besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko ne ispunjavate uslove za besplatnu pravnu pomoć ili ukoliko vaš slučaj spada u gore opisane slučajeve u kojima besplatna pomoć nije dozvoljena, organ uprave će doneti rešenje kojim se odbija vaš zahtev. Odbijanje zahteva moguće je i ukoliko insistirate na tome da želite pravnu pomoć samo ako ćete dobiti garanciju da ćete uspeti u postupku koji ste pokrenuli ili želite da pokrenete.
Rešenje mora da sadrži obrazloženje razloga zbog kojih vam je odbijen zahtev.
Protiv rešenja kojim vam se odbija zahtev za besplatnu pravnu pomoć možete podneti žalbu u roku od osam dana od dana kada ste primili rešenje kojim je vaš zahtev odbijen. O žalbi odlučuje Ministarstvo pravde. Žalbu podnosite organu koji je doneo rešenje. Ministarstvo je dužno da odluči po vašoj žalbi u roku od 15 dana.
Ukoliko organ uprave nije odlučio o zahtevu u roku od osam dana ili u roku od tri dana, kada se radi o naročito hitnom slučaju, imate pravo žalbe Ministarstvu pravde kao da vam je zahtev odbijen. Žalbu možete podneti od trenutka kada je istekao rok od 8 dana da vam opština odgovori na zahtev ili u roku od 3 dana ako se radi o naročito hitnim slučajevima. U tom slučaju podnosite i dokaz da ste podneli zahtev za besplatnu pravnu pomoć.
Ukoliko se bilo šta od vaših ličnih prilika ili podataka koje ste naveli u zahtevu za besplatnu pravnu pomoć promeni, dužni ste u roku od 15 dana da ovo prijavite organu uprave. Ova obaveza postoji od dana kada ste podneli zahtev pa sve do kraja postupka, ukoliko je zahtev odobren, dok organ uprave ne obračuna naknadu za rad advokata koji vam je dodeljen, ukoliko je dodeljen advokat.
Ovo se pre svega odnosi na činjenice kao što su naknadno zaposlenje koje se dogodilo nakon što ste predali zahtev za besplatnu pravnu pomoć, isplata otpremnine, nasleđe, poklon, bilo koje sticanje prihoda ili imovine koje može uticati na odlučivanje o tome da li ispunjavate uslove za besplatnu pravnu pomoć.
Ova obaveza je važna jer, ukoliko ne postupite po njoj, kasnije organ uprave može od vas da zahteva povraćaj sredstava koja su isplaćena advokatu da vas zastupa ili pruži drugi oblik besplatne pravne pomoći.
U određenim slučajevima, nakon što je organ uprave platio advokata koji vam je pružio besplatnu pravnu pomoć, postoji obaveza da taj novac vratite organu uprave. Ovo će biti slučaj:
1) ako je korišćenje besplatne pravne pomoći koju su pružili advokati, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora ostvareno na osnovu netačnih ili neistinitih podataka; zbog toga je jako važno da prilikom popunjavanja podataka date pravilne, tačne i istinite podatke o svom problemu, predmetu ili pravnom postupku koji želite da vodite. Takođe je značajno da date istinite podatke o svom imovinskom i porodičnom stanju. Davanje lažnih podataka može uzrokovati, pored obaveze vraćanja novca i krivičnu odgovornost;
2) ako korisnik nije prijavio promenu stanja, a ona je mogla da izazove ukidanje rešenja o besplatnoj pravnoj pomoći, odnosno o sastavljanju javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju sporova; vidi gore pod Obaveza podnosioca zahteva za besplatnu pravnu pomoć da prijavi promenu podataka;
3) ako je u nadzoru nad sprovođenjem zakona utvrđena zloupotreba prava korisnika na besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, na sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju sporova; šta se smatra zloupotrebom utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju. Zloupotreba bi bila, na primer, traženje besplatne pravne pomoći da se prijavi krivično delo koje se nije zaista dogodilo;
4) ako je pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak prestalo zbog ishoda postupka u kome su advokati pružili besplatnu pravnu pomoć; ovo se odnosi na slučajeve kada je advokat uspeo da izdejstvuje presudu ili odluku drugog državnog organa kojom se tražiocu besplatne pravne pomoći dodeljuje novčana suma (odjednom ili mesečno) koja je dovoljna da plati troškove advokata i da nakon toga ne bude egzistencijalno ugrožen. To će najčešće biti slučaj ako je doneta presuda kojom se dosuđuje naknada štete ili vraćanje otpuštenog zaposlenog na rad.
Korisnik ima pravo na pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.
Ovo znači da možete podneti pritužbu Ministarstvu pravde preko organa uprave ako lice koje vam je dodeljeno rešenjem organa uprave za pružanje pomoći ili podrške bez razloga odbije da pruži besplatnu pravnu pomoć, ukoliko smatrate da ne postupa savesno (na primer sarađuje sa suprotnom stranom u postupku, propusti rok za žalbu, ne dolazi na ročišta i sl.), ukoliko vas pružalac vređa ili se odnosi prema vama na ponižavajući način ili ukoliko traži novac da izvrši nešto za šta ste vi dobili besplatnu pravnu pomoć.
Pritužbu možete podneti i protiv pružaoca besplatne pravne podrške.
Pritužba se podnosi u roku od 30 dana od dana kada ste saznali za razloge zbog kojih podnosite pritužbu.
Pritužba sadrži:
1) lično ime i prebivalište ili boravište korisnika; navedite dakle, svoje ime, prezime i adresu;
2) označenje pružaoca; pružaoci su advokati, zaposleni u organu uprave ili nevladinoj organizaciji koji pružaju bespatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku;
3) kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći;
4) opis problema koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći.
Pritužba može da sadrži i dokaze kojima se potkrepljuju tvrdnje korisnika. Kao dokaz možete priložiti: zapisnik sa suđenja na kom se vidi da advokat nije došao, presudu suda ili bilo koji drugi dokument.
besplatne pravne pomoći
