Питања

Почетна / Питања

Право на бесплатну правну помоћ имају и они грађани који не испуњавају услове да буду корисници новчане социјалне помоћи и дечијег додатка, али би ове услове испуњавали ако би морали сами да плате правну помоћ у конкретном предмету за који траже помоћ. Ови грађани морају доставити доказе о свом имовинском стању, према упутствима које прописује образац захтева.

Право на бесплатну правну помоћ имају држављани Републике Србије, лица без држављанства, страни држављани са сталним настањењем у Републици Србији и друга лица која имају право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору (на пример страни држављанин који није стално настањен у Републици Србији, али се налази на територији Републике Србије и покушава да заштити права детета које је жртва међународне отмице и налази се на територији Републике Србије).

Уколико не испуњавате ниједан имовински услов и даље можете бити корисник права на бесплатну правну помоћ, ако припадате некој угроженој друштвеној групи за коју закон предвиђа да јој се додељује бесплатна правна помоћ независно од имовинског стања. Ово ће бити случај ако се ради о:

1) детету о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;

Ово ће бити случај када дете покушава да оствари било које право пред државним органима или када државни органи против детета воде неки поступак. У том случају, дете у поступку у ком остварује своја права има право на бесплатну правну помоћ и не мора да доказује да испуњава имовинске услове. На пример: ако дете или законски заступник (родитељ) детета жели да покрене поступак за наплату издржавања детета од другог родитеља, оно у том поступку има право на бесплатну правну помоћ.

2) лицу према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;

Ово је случај када је лицу у кривичном или прекршајном поступку изречена мера обавезног психијатријског лечења, јер због неурачунљивости није могло да буде проглашено кривим. Ово лице има право на бесплатну правну помоћ независно од тога да ли испуњава имовинске услове.

3) лицу према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности;

Уколико је покренут поступак за делимично или потпуно лишење пословне способности, лице против кога се овај поступак води има право на бесплатну правну помоћ у том поступку и не мора да доказује да испуњава имовинске услове за бесплатну правну помоћ, већ само да је поступак за лишење пословне способности покренут.

4) лицу које остварује правну заштиту од насиља у породици;

Овај услов биће испуњен у свим случајевима када је лице које тражи помоћ жртва насиља у породици и покушава да оствари заштиту од насиља. Ово се односи на све врсте заштите – како на кривичну тако и на парничну зашиту, као и на заштиту у прекршајном поступку.

5) лицу које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;

Овај услов односи се на затворенике, притворенике, сва лица која су законито или незаконито лишена слободе, која су жртве трговином људима, нечовечног поступања или кажњавања, а која желе да покрену поступак или су већ покренула поступак за заштиту својих права. 

6) лицу које тражи одобрење азила у Републици Србији;

Овај услов односи се на сваког страног држављанина који жели да покрене поступак за одобрење азила у Републици Србији. 

7) избеглици, лицу под супсидијарном заштитом или интерно расељеном лицу;

Избеглицама се сматрају:

  • Лица која су услед догађаја од 1991. до 1998. године и њихових последица избегла или прогнана из бивших југословенских република на територију Републике Србије и стекла избеглички статус у Републици Србији;
  • Страна лица која се због оправданог страха од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности одређеној друштвеној групи или због својих политичких уверења не налазе у држави свог порекла и нису у могућности или због тог страха не желе да се ставе под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налазе изван државе свог уобичајеног боравишта и које не могу или због тог страха не желе да се врате у ту државу.

Лица под супсидијарном заштитом су лица која су остварила право на супсидијарну заштиту у Републици Србији, јер нису испуњавала услове за азил.

Интерно расељена лица су појединци или групе појединаца који су присиљени да беже или напусте своје домове или пребивалишта, услед оружаног сукоба или да би спречили последице оружаног сукоба, ситуације општег насиља, повреде људских права, катастрофе било природне или узроковане људском руком, а који нису прешли међународно признату државну границу.

8) детету које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите;

У систему социјалне заштите у Републици Србији смештена су деца без родитељског старања, деца која су жртве насиља у породици, деца са проблемима у понашању, деца чије су породице у кризи, деца са сметњама у развоју, деца која су материјално угрожена… Свако дете које је смештено у сродничку или хранитељску породицу, дом за смештај, прихватилиште или другу установу социјалне заштите остварује право на бесплатну правну помоћ.

9) деци и младима којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота;

Као и претходни услов и овај услов се односи на младе и децу који су били корисници смештаја, али им је из неког разлога престала та услуга.

10) одраслим и старим лицима која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите;

Ово се односи на домове за смештај одраслих и старих, установе за смештај особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, геронтолшке центре, установе за смештај особа са инвалидитетом и све друге установе у којима се лице које тражи бесплатну правну помоћ налази без свог пристанка. 

11) лицу које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак;

Уколико је неко лице рођено у Републици Србији, али није уписано у матичну књигу рођених и не може да докаже време и место свог рођења, оно може покренути ванпарнични поступак за утврђивање времена и места рођења и захтевати бесплатну правну помоћ у току овог поступка, независно од тога да ли испуњава имовинске услове за доделу бесплатне правне помоћи.

12) лицу које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање;

Услов ће бити испуњен ако се исељење или пресељење извршава ради заштите неког јавног интереса – зграда се налази на клизишту и прети јој рушење, исељење се извршава због неког инвестиционог пројекта и сл. За овај облик исељења важно је да се објекат из ког се извршава исељење налази на земљишту које не припада лицу које се исељава, већ неком другом. Ово може бити земљиште у власништву државе, града или неког другог лица. Основни услов је, дакле, да је објекат изграђен супротно закону и да држава или неки државни орган, орган града или општине жели да исели или пресели лице због испуњења јавног интереса. У том случају, особа или особе којима прети исељење или пресељење има право на бесплатну правну помоћ у том поступку и не мора да доказује да испуњава имовинске услове.

Чак и уколико испуњавате имовинске услове за бесплатну правну помоћ, општина вам неће одобрити захтев за правну помоћ уколико се ради о:

  • привредним споровима;

Привредни спорови су сви спорови који се воде пред привредним судом или када, најпростије речено једна фирма (правно лице) жели да води спор против друге фирме односно другог правног лица.

  • поступку регистрације правних лица;

Ако желите да оснујете фирму, или друго правно лице, нећете остварити право на бесплатну правну помоћ.

  • поступку накнаде штете за повреду части и угледа;

Уколико сматрате да сте жртва увреде или клевете, општина вам неће одобрити захтев за бесплатну правну помоћ.

  • поступку пред прекршајним судом, ако за прекршај није запрећена казна затвора;

Уколико је за прекршај прописана казна затвора, можете остварити право на бесплатну правну помоћ.

  • поступку у коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка;

Ово би био случај уколико је вредност спора толико мала да би трошкови адвоката били скупљи од вредности спора, на пирмер: тужба суду зато што вам неко дугује 2.000,00 динара.

  • поступку у коме је очигледно да тражилац бесплатне правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очекивања не заснивају на чињеницама и доказима које је предочио или су она супротна позитивним прописима, јавном поретку и добрим обичајима;

На пример: тражилац тражи да му полиција врати оружје које му је запленила јер није имао оружани лист или тражилац тражи да му врати дуг лице које му није дужно.

  • у случају да постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право;

Ово ће бити случај када подносилац захтева за бесплатну правну помоћ на пример подноси захтев иако је већ остварио право на бесплатну правну помоћ за наведени правни проблем, уколико нема стварни правни проблем већ жели да се користи неким правом да би наудио неком другом и сл.

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе или градске управе или управе града Београда надлежном према месту пребивалишта или боравишта подносиоца захтева или у месту пружања бесплатне правне помоћи (нпр. у Граду Крушевцу, уколико се поступак води у Крушевцу).

Тачну адресу и контакт можете пронаћи на сајту Министарства правде.

Захтев за бесплатну правну помоћ се подноси на обрасцу, који попуњава и потписује лице које тражи бесплатну правну помоћ.

Образац за подношење захтева можете потражити у општини у којој имате пребивалиште/боравиште или у општини на чијем подручју је потребно пружање бесплатне правне помоћи. Образац је доступан и онлине, а и на званичној интернет страници ваше општине.

Након попуњавања, образац се предаје на шалтеру органа управе одређеном за пријем поднесака или путем поште. Захтев се може поднети и усмено, у ком случају ће вам запослени у органу управе пружити подршку при попуњавању захтева. Захтев је могуће поднети и електронском поштом.

Захтев се може поднети и преко законског заступника, пуномоћника или лица које подносилац захтева одреди, с тим што се уз захтев прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје. Ово значи да можете овластити неко друго лице да поднесе захтев у ваше име.

Имајте у виду: У оба случаја, сачувајте доказ о уручењу (копију обрасца са пријемним печатом или повратницу/потврду о пријему пошиљке у пошти).

Уколико вам нешто није јасно, можете питати за савет и помоћ запослених у органу управе – Служби бесплатне правне помоћи. Они су дужни да вам помогну у остварењу ваших права.

Поступак одлучивања о захтеву за бесплатну правну помоћ је хитан, што значи да је орган управе дужан да одлучи о захтеву у року од 8 дана од дана пријема захтева.

Изузетно, ако се ради о нарочито хитном случају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по подносиоца захтева или ако би истекао рок у коме он има право на предузимање радње у поступку, орган управе је дужан да донесе решење о захтеву у року од три дана након његовог пријема. Ово ће бити случај уколико је, на пример, у питању хитна заштита од насиља у породици или уколико је покренут извршни поступак у ком су кратки рокови, а прети опасност од настанка ненадокнадивне штете (рецимо исељењем из стана).

Након што сте попунили и предали образац са пратећим доказима, запослени у органу управе утврђују да ли испуњавате услове, проверавају доказе које сте поднели и извршиће увид у евиденције којима орган управе има приступ. Уколико се испостави да нисте поднели сву потребну документацију, бићете поучени шта вам недостаје од документације и орган управе ће вам дати додатни рок да допуните документацију. Након допуне документације, орган управе мора донети одлуку у року од 8 дана.

Битно: На захтев за бесплатну правну помоћ не плаћа се никаква такса.

Против решења којим вам се одбија захтев за бесплатну правну помоћ можете поднети жалбу у року од осам дана од дана када сте примили решење којим је ваш захтев одбијен. О жалби одлучује Министарство правде. Жалбу подносите органу који је донео решење. Министарство је дужно да одлучи по вашој жалби у року од 15 дана.

Уколико орган управе није одлучио о захтеву у року од осам дана или у року од три дана, када се ради о нарочито хитном случају, имате право жалбе Министарству правде као да вам је захтев одбијен. Жалбу можете поднети од тренутка када је истекао рок од 8 дана да вам општина одговори на захтев или у року од 3 дана ако се ради о нарочито хитним случајевима. У том случају подносите и доказ да сте поднели захтев за бесплатну правну помоћ.

Корисник има право на притужбу министарству, преко органа управе, ако сматра да је пружалац неоправдано одбио пружање одобрене бесплатне правне помоћи, да не пружа бесплатну правну помоћ савесно или професионално, да не поштује његово достојанство или ако тврди да пружалац тражи накнаду за пружање бесплатне правне помоћи.

Ово значи да можете поднети притужбу Министарству правде преко органа управе ако лице које вам је додељено решењем органа управе за пружање помоћи или подршке без разлога одбије да пружи бесплатну правну помоћ, уколико сматрате да не поступа савесно (на пример сарађује са супротном страном у поступку, пропусти рок за жалбу, не долази на рочишта и сл.), уколико вас пружалац вређа или се односи према вама на понижавајући начин или уколико тражи новац да изврши нешто за шта сте ви добили бесплатну правну помоћ.

Притужбу можете поднети и против пружаоца бесплатне правне подршке.

Притужба се подноси у року од 30 дана од дана када сте сазнали за разлоге због којих подносите притужбу.

Притужба садржи:

1) лично име и пребивалиште или боравиште корисника; наведите дакле, своје име, презиме и адресу;

2) означење пружаоца; пружаоци су адвокати, запослени у органу управе или невладиној организацији који пружају беспатну правну помоћ или бесплатну правну подршку;

3) копију решења о одобравању бесплатне правне помоћи;

4) опис проблема који је настао за време пружања бесплатне правне помоћи.

Притужба може да садржи и доказе којима се поткрепљују тврдње корисника. Као доказ можете приложити: записник са суђења на ком се види да адвокат није дошао, пресуду суда или било који други документ.

Навигација