Бесплатна правна помоћ

Почетна / Бесплатна правна помоћ

Шта је бесплатна правна помоћ?

Бесплатна правна помоћ је стручна правна помоћ коју пружају адвокати, дипломирани правници у службама правне помоћи у јединицама локалне самоуправе и градским општинама и удружења на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације.

Бесплатна правна помоћ је загарантована Уставом Републике Србије и ближе је уређена Законом о бесплатној правној помоћи.

Коју врсту помоћи укључује бесплатна правна помоћ?

Врсте помоћи које укључује бесплатна правна помоћ су различите, јер се разликују и правни проблеми. Бесплатна правна помоћ обухвата све врсте правне помоћи: од најмање сложене правне помоћи, какво је пружање општих правних информација, до најсложенијих активности какво је заступање пред судом и државним органима.

Закон је све облике бесплатне правне помоћи разврстао у две основне групе: бесплатну правну подршку и бесплатну правну помоћ.

Шта је бесплатна правна подршка, а шта бесплатна правна помоћ?

Бесплатна правна подршка

Бесплатна правна подршка састоји се од пружања опште правне информације, попуњавања формулара, састављања јавнобележничке исправе и посредовања у решавању спорова.

Општа правна информација представља давање информације о томе како је неко правно питање уређено законом – ко је надлежан да одлучује о вашем правном питању, како се остварује неко право (подношењем тужбе суду или захтева неком другом државном органу), која је висина трошкова у одређеном правном поступку, да ли постоји могућност мирног решења спора, зашто се води неки поступак, када наступа застарелост да се води неки поступак… Општа правна информација представља, дакле, тумачење закона или неког другог правног акта (пресуде, решења, обавештења…) и њихово објашњење странци.

Попуњавање формулара је помоћ у уношењу података о кориснику у одређеном формулару које уместо лица попуњава стручно лице, а потписује корисник. На пример: уколико желите да поднесете захтев за бесплатну правну помоћ и потребно вам је објашњење израза који се налазе у обрасцу за подношење захтева и помоћ у његовом састављању, стручно лице које пружа бесплатну правну подршку може да попуни образац уместо вас или да вам помогне да га попуните, а захтев ви потписујете. Исто се односи и на све друге формуларе и обрасце.

Посредовање у решавању спорова је свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник. Посредовање је поступак мирног решавања спора. Ово ће најчешће бити случај када је спор могуће решити мирним путем, мимо суда или када, након подношења тужбе, суд упути странке на мирно решавање спора.

Састављање јавнобележничке исправе је састављање јавнобележничких записа и јавнобележничких записника. Јавнобележничке исправе су све исправе које саставља јавни бележник – тестамент, различите врсте изјава попут сагласности за путовање малолетног детета, уговори о располагању непокретностима, уговори о доживотном издржавању итд. Јавнобележнички записник је нпр. записник о попису и процени заоставштине.

Бесплатна правна помоћ

Бесплатна правна помоћ састоји се од пружања правних савета, састављања поднесака, заступања и одбране.

Правни савет представља ситуацију када изложите неки свој правни проблем стручном лицу које вам на основу свих чињеница, исправа и других доказа које сте приложили објасни како одређена правна ситуација може да се реши. Када даје правни савет, стручно лице пружа детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом или у поступку мирног решавања спора. Стручно лице у овом случају је адвокат или дипломирани правник.

Састављање поднеска је израда писменог документа којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства). Без обзира да ли тек треба да покренете поступак или поступак већ траје, могуће је остварити бесплатну правну помоћ у виду састављања поднеска од стране стручног лица. У овом случају, осим обавезе да вам састави поднесак, стручно лице нема других обавеза, као на пример излазак на рочиште.

Заступање је најшири облик бесплатне правне помоћи. Обухвата пружање правне помоћи од стране пружаоца (адвоката, дипломираног правника са положеним правосудним испитом или дипломираног правника у оквиру овлашћења која су одређена законом којим се уређује одговарајући поступак). У овом случају додељени пружалац, за конкретни поступак за који је додељен, предузима све правне радње пред свим државним органима у ваше име и у вашу корист. Заступање је могуће и у поступку мирног решавања спора. Одобравањем овог вида помоћи, стручно лице које вас заступа може да предузима све радње у одређеном поступку уместо вас. Пружалац ће се консултовати са вама око радњи које предузима у конкретном поступку.

Одбрана се односи на заступање у кривичном и у прекршајном поступку. За кривични поступак одобриће се одбрана за кривична дела за која није предвиђена обавезна одбрана, дакле заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у предистражном, истражном и кривичном поступку. За прекршајни поступак одобриће се одбрана за прекршај за који је предвиђена казна затвора.

Право на ову врсту правне помоћи може се остварити у сваком тренутку трајања поступка.

Ко има право на бесплатну правну помоћ?

Право на бесплатну правну помоћ имају они грађани и грађанке који према свом имовинском стању не могу да приуште правну помоћ. Ово су пре свега лица која испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ и права на дечији додатак.

Право на бесплатну правну помоћ имају и они грађани који не испуњавају услове да буду корисници новчане социјалне помоћи и дечијег додатка, али би ове услове испуњавали ако би морали сами да плате правну помоћ у конкретном предмету за који траже помоћ. Ови грађани морају доставити доказе о свом имовинском стању, према упутствима које прописује образац захтева.

Право на бесплатну правну помоћ имају држављани Републике Србије, лица без држављанства, страни држављани са сталним настањењем у Републици Србији и друга лица која имају право на бесплатну правну помоћ према другом закону или потврђеном међународном уговору (на пример страни држављанин који није стално настањен у Републици Србији, али се налази на територији Републике Србије и покушава да заштити права детета које је жртва међународне отмице и налази се на територији Републике Србије).

Уколико не испуњавате ниједан имовински услов и даље можете бити корисник права на бесплатну правну помоћ, ако припадате некој угроженој друштвеној групи за коју закон предвиђа да јој се додељује бесплатна правна помоћ независно од имовинског стања. Ово ће бити случај ако се ради о:

1) детету о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;

Ово ће бити случај када дете покушава да оствари било које право пред државним органима или када државни органи против детета воде неки поступак. У том случају, дете у поступку у ком остварује своја права има право на бесплатну правну помоћ и не мора да доказује да испуњава имовинске услове. На пример: ако дете или законски заступник (родитељ) детета жели да покрене поступак за наплату издржавања детета од другог родитеља, оно у том поступку има право на бесплатну правну помоћ.

2) лицу према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;

Ово је случај када је лицу у кривичном или прекршајном поступку изречена мера обавезног психијатријског лечења, јер због неурачунљивости није могло да буде проглашено кривим. Ово лице има право на бесплатну правну помоћ независно од тога да ли испуњава имовинске услове.

3) лицу према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности;

Уколико је покренут поступак за делимично или потпуно лишење пословне способности, лице против кога се овај поступак води има право на бесплатну правну помоћ у том поступку и не мора да доказује да испуњава имовинске услове за бесплатну правну помоћ, већ само да је поступак за лишење пословне способности покренут.

4) лицу које остварује правну заштиту од насиља у породици;

Овај услов биће испуњен у свим случајевима када је лице које тражи помоћ жртва насиља у породици и покушава да оствари заштиту од насиља. Ово се односи на све врсте заштите – како на кривичну тако и на парничну зашиту, као и на заштиту у прекршајном поступку.

5) лицу које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;

Овај услов односи се на затворенике, притворенике, сва лица која су законито или незаконито лишена слободе, која су жртве трговином људима, нечовечног поступања или кажњавања, а која желе да покрену поступак или су већ покренула поступак за заштиту својих права. 

6) лицу које тражи одобрење азила у Републици Србији;

Овај услов односи се на сваког страног држављанина који жели да покрене поступак за одобрење азила у Републици Србији. 

7) избеглици, лицу под супсидијарном заштитом или интерно расељеном лицу;

Избеглицама се сматрају:

  • Лица која су услед догађаја од 1991. до 1998. године и њихових последица избегла или прогнана из бивших југословенских република на територију Републике Србије и стекла избеглички статус у Републици Србији;
  • Страна лица која се због оправданог страха од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности одређеној друштвеној групи или због својих политичких уверења не налазе у држави свог порекла и нису у могућности или због тог страха не желе да се ставе под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налазе изван државе свог уобичајеног боравишта и које не могу или због тог страха не желе да се врате у ту државу.

Лица под супсидијарном заштитом су лица која су остварила право на супсидијарну заштиту у Републици Србији, јер нису испуњавала услове за азил.

Интерно расељена лица су појединци или групе појединаца који су присиљени да беже или напусте своје домове или пребивалишта, услед оружаног сукоба или да би спречили последице оружаног сукоба, ситуације општег насиља, повреде људских права, катастрофе било природне или узроковане људском руком, а који нису прешли међународно признату државну границу.

8) детету које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите;

У систему социјалне заштите у Републици Србији смештена су деца без родитељског старања, деца која су жртве насиља у породици, деца са проблемима у понашању, деца чије су породице у кризи, деца са сметњама у развоју, деца која су материјално угрожена… Свако дете које је смештено у сродничку или хранитељску породицу, дом за смештај, прихватилиште или другу установу социјалне заштите остварује право на бесплатну правну помоћ.

9) деци и младима којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота;

Као и претходни услов и овај услов се односи на младе и децу који су били корисници смештаја, али им је из неког разлога престала та услуга.

10) одраслим и старим лицима која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите;

Ово се односи на домове за смештај одраслих и старих, установе за смештај особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, геронтолшке центре, установе за смештај особа са инвалидитетом и све друге установе у којима се лице које тражи бесплатну правну помоћ налази без свог пристанка. 

11) лицу које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак;

Уколико је неко лице рођено у Републици Србији, али није уписано у матичну књигу рођених и не може да докаже време и место свог рођења, оно може покренути ванпарнични поступак за утврђивање времена и места рођења и захтевати бесплатну правну помоћ у току овог поступка, независно од тога да ли испуњава имовинске услове за доделу бесплатне правне помоћи.

12) лицу које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање;

Услов ће бити испуњен ако се исељење или пресељење извршава ради заштите неког јавног интереса – зграда се налази на клизишту и прети јој рушење, исељење се извршава због неког инвестиционог пројекта и сл. За овај облик исељења важно је да се објекат из ког се извршава исељење налази на земљишту које не припада лицу које се исељава, већ неком другом. Ово може бити земљиште у власништву државе, града или неког другог лица. Основни услов је, дакле, да је објекат изграђен супротно закону и да држава или неки државни орган, орган града или општине жели да исели или пресели лице због испуњења јавног интереса. У том случају, особа или особе којима прети исељење или пресељење има право на бесплатну правну помоћ у том поступку и не мора да доказује да испуњава имовинске услове.

Чак и уколико испуњавате имовинске услове за бесплатну правну помоћ, општина вам неће одобрити захтев за правну помоћ уколико се ради о:

  • привредним споровима;

Привредни спорови су сви спорови који се воде пред привредним судом или када, најпростије речено једна фирма (правно лице) жели да води спор против друге фирме односно другог правног лица.

  • поступку регистрације правних лица;

Ако желите да оснујете фирму, или друго правно лице, нећете остварити право на бесплатну правну помоћ.

  • поступку накнаде штете за повреду части и угледа;

Уколико сматрате да сте жртва увреде или клевете, општина вам неће одобрити захтев за бесплатну правну помоћ.

  • поступку пред прекршајним судом, ако за прекршај није запрећена казна затвора;

Уколико је за прекршај прописана казна затвора, можете остварити право на бесплатну правну помоћ.

  • поступку у коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка;

Ово би био случај уколико је вредност спора толико мала да би трошкови адвоката били скупљи од вредности спора, на пирмер: тужба суду зато што вам неко дугује 2.000,00 динара.

  • поступку у коме је очигледно да тражилац бесплатне правне помоћи нема изгледа на успех, посебно ако се његова очекивања не заснивају на чињеницама и доказима које је предочио или су она супротна позитивним прописима, јавном поретку и добрим обичајима;

На пример: тражилац тражи да му полиција врати оружје које му је запленила јер није имао оружани лист или тражилац тражи да му врати дуг лице које му није дужно.

  • у случају да постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право;

Ово ће бити случај када подносилац захтева за бесплатну правну помоћ на пример подноси захтев иако је већ остварио право на бесплатну правну помоћ за наведени правни проблем, уколико нема стварни правни проблем већ жели да се користи неким правом да би наудио неком другом и сл.

Примери су наведени само ради илустрације. У сваком конкретном случају орган управе процењује да ли је постоји неки од услова за одбијање бесплатне правне помоћи и дужно је да приликом доношења решења којим се одбија пружање бесплатне правне помоћи образложи зашто је тако одлучено.

Зашто је битно разликовати облике бесплатне правне помоћи?

Разликовање је важно за грађане, јер се за добијање општих правних информација, помоћ у попуњавању формулара и правног савета не захтевају никакви посебни услови, односно не подноси се захтев за одобравање бесплатне правне помоћи – довољно је да се обратите надлежном лицу.

За сложеније врсте бесплатне правне подршке (посредовање у решавању спорова, састављање јавнобележничке исправе), као и за бесплатну правну помоћ (састављање поднесака, заступање и одбрана – заступање у кривичном и у прекршајном поступку) потребно је да надлежни орган управе испита да ли тражилац бесплатне правне помоћи испуњава услове за добијање бесплатне правне помоћи.

Правни савет можете добити у Службама правне помоћи, потребно је само да им се обратите.

Доказивање испуњености услова за бесплатну правну помоћ

Имовински услов

Уколико сте корисник новчане социјалне помоћи или права на дечији додатак потребно је да наведете број решења Центра за социјални рад којим вам се додељује социјална помоћ или број решења органа управе којом се додељује право на дечији додатак. Уз бројеве решења, потребно је да приложите копије ових докумената.

Уколико нисте корисник новчане социјалне помоћи или дечијег додатка, али испуњавате услове да будете, а нисте користили ово право, или ако сматрате да би плаћањем правне помоћи запали у тешку финансијску ситуацију због које бисте могли да постанете корисник новчане социјалне помоћи или дечијег додатка, потребно је да поднесете друге доказе о вашем имовинском стању. Ови докази обухватају:

  • Податке о вашим приходима – уколико их има. Уколико немате приходе, можете поднети потврду од Националне службе за запошаљавање да сте пријављени као незапослени или једноставно изјаву да нисте запослени;
  • Податке о члановима породице које сте дужни да издржавате – ово се односи на чланове породице који живе у породичном домаћинству, као и на чланове породице који не живе у породичном домаћинству, али постоји утврђена обавеза издржавања. На пример, уколико вам је пресудом одређено издржавање детета које живи са другим родитељем, поднесите копију пресуде којом се одређује обавеза издржавања. Доказ, такође, може бити и извод из матичне књиге рођених за дете које живи са вама у домаћинству, изводи из матичне књиге венчаних и рођених за друге чланове домаћинства;
  • Податке о непокретној имовини – уколико лице које тражи бесплатну правну помоћ или члан породичног домаћинства поседују некретнину;
  • Податке о возилима – уколико поседујете возило које се региструје;
  • Податке о осталој имовини – осталу имовину чине хартије од вредности – акције, удели у привредним друштвима који су уписани као оснивачки капитал или новац у банци.

Уколико не испуњавате имовински услов, али припадате некој посебно заштићеној друштвеној групи која остварује право на бесплатну правну помоћ без обзира на имовинско стање, подносите доказ о испуњености неког посебног услова, уколико он постоји.

  1. Ако захтев подноси дете или родитељ или старатељ детета за дете, онда се подноси доказ о томе да је покренут неки поступак који се односи на дете, као и доказ везе подносиоца захтева и детета. Ово може бити извод из матичне књиге рођених, ако родитељ подноси захтев за дете. Ако захтев подноси старатељ, уз захтев се подноси решење Центра за социјални рад којим се одређује старатељство. На пример: ако мајка жели да оствари право детета на издржавање од оца, она подноси као доказ извод из матичне књиге рођених за дете и пресуду о разводу брака којом је утврђена обавеза издржавања детета, копију тужбе којом се тражи издржавање детета, решење суда којим је одређена привремена мера или било који други доказ који поседује. У овом поступку захтев подноси мајка у име детета;
  2. Ако захтев подноси лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења или чувања у здравственој установи или мера обавезног психијатријског лечења, довољно је да достави копију решења којим се одређује мера;
  3. Ако захтев подноси лице према коме се води поступак потпуног или делимичног лишења пословне способности, потребно је да достави доказ да је поступак започет, што ће најчешће бити предлог за лишење пословне способности;
  4. Лице које остварује правну заштиту од насиља у породици подноси, уколико постоји документација, решење о одређивању мере безбедности, копију кривичне пријаве, изјаву дату у полицији или било који други доказ. Уколико не поседује доказ или поступак још увек није покренут, довољно је да у опису проблема наведе да тражи заштиту од насиља у породици, у чему се огледа насиље и ко је извршилац насиља;
  5. Ако захтев подноси лице које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима потребно је да уколико поседује поднесе било који доказ (кривичну пријаву, притужбу управнику завода, изјаву дату у полицији или неком другом државном органу). Уколико не поседује доказ или поступак још увек није покренут, довољно је да у опису проблема наведе због чега тражи заштиту;
  6. Уколико захтев тражи лице које тражи азил у Републици Србији довољно је да достави копију документа којом је изразило намеру да тражи азил у Републици Србији;
  7. Избеглица, лице под супсидијарном заштитом или интерно расељено лице доставља доказ о свом статусу – одговарајућу потврду од Комесаријата за избеглице, избегличку личну карту или неки други документ којим се доказује статус лица;
  8. Особа са инвалидитетом подноси документ којим се утврђује инвалидитет и степен ивалидности. Ово ће најчешће бити решење о утврђивању инвалидности;
  9. Дете које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите односно родитељ или старатељ тог детета, подносе доказ да је дете заштићено услугом смештаја, што ће најчешће бити решење Центра за социјални рад;
  10. Одрасло или старо лице које је без сопственог пристанка смештено у установу социјалне заштите, доставља копију решења о смештају у установу социјалне заштите;
  11. Лице које остварује право на утврђивање времена и места рођења доставља, уколико поседује, предлог за покретање поступка којим се утврђује време и место рођења. Уколико не поседује доказе или поступак још увек није покренут, потребно је у опису проблема да наведе да захтева бесплатну правну помоћ да би остварило право на одређивање времена и места рођења и да би извршило свој упис у матичну књигу рођених;
  12. Лице које је погођено поступком принудног исељења и пресељења подноси било који доказ да је покренут поступак исељења или пресељења – опомену за исељење, решење града или органа управе, тужбу за исељење или слично.

НАПОМЕНА: Уколико спадате у посебну групу лица која остварује право на бесплатну правну помоћ без обзира на имовинско стање (тачке од 1 до 12), није потребно да подносите доказе о вашим примањима.

Докази су наведени као пример. Орган управе, такође, може и сам извршити увид у евиденције које су му доступне, па можда неће бити потребно да подносите све од наведене документације. Можда ће вам лице које одлучује о захтевима тражити да поднесете још нешто од доказа што није наведено на овом месту. Да бисте били сигруни шта све може бити доказ у поступку и шта вам је потребно, најбоље би било да се обратите Служби правне помоћи органа управе коме подносите захтев за бесплатну правну помоћ и да питате шта вам је све потребно од документације. 

Где се подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи?

Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе или градске управе или управе града Београда надлежном према месту пребивалишта или боравишта подносиоца захтева или у месту пружања бесплатне правне помоћи (нпр. у Граду Крушевцу, уколико се поступак води у Крушевцу).

Тачну адресу и контакт можете пронаћи на сајту Министарства правде.

Како се подноси захтев за одобравање бесплатне правне помоћи?

Захтев за бесплатну правну помоћ се подноси на обрасцу, који попуњава и потписује лице које тражи бесплатну правну помоћ.

Образац за подношење захтева можете потражити у општини у којој имате пребивалиште/боравиште или у општини на чијем подручју је потребно пружање бесплатне правне помоћи. Образац је доступан и онлине, а и на званичној интернет страници ваше општине.

Након попуњавања, образац се предаје на шалтеру органа управе одређеном за пријем поднесака или путем поште. Захтев се може поднети и усмено, у ком случају ће вам запослени у органу управе пружити подршку при попуњавању захтева. Захтев је могуће поднети и електронском поштом.

Захтев се може поднети и преко законског заступника, пуномоћника или лица које подносилац захтева одреди, с тим што се уз захтев прилаже и доказ о вршењу права законског заступања, односно пуномоћје. Ово значи да можете овластити неко друго лице да поднесе захтев у ваше име.

Имајте у виду: У оба случаја, сачувајте доказ о уручењу (копију обрасца са пријемним печатом или повратницу/потврду о пријему пошиљке у пошти).

Уколико вам нешто није јасно, можете питати за савет и помоћ запослених у органу управе – Служби бесплатне правне помоћи. Они су дужни да вам помогну у остварењу ваших права.

Шта можете да очекујете када поднесете захтев за одобравање бесплатне правне помоћи?

Поступак одлучивања о захтеву за бесплатну правну помоћ је хитан, што значи да је орган управе дужан да одлучи о захтеву у року од 8 дана од дана пријема захтева.

Изузетно, ако се ради о нарочито хитном случају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете по подносиоца захтева или ако би истекао рок у коме он има право на предузимање радње у поступку, орган управе је дужан да донесе решење о захтеву у року од три дана након његовог пријема. Ово ће бити случај уколико је, на пример, у питању хитна заштита од насиља у породици или уколико је покренут извршни поступак у ком су кратки рокови, а прети опасност од настанка ненадокнадивне штете (рецимо исељењем из стана).

Након што сте попунили и предали образац са пратећим доказима, запослени у органу управе утврђују да ли испуњавате услове, проверавају доказе које сте поднели и извршиће увид у евиденције којима орган управе има приступ. Уколико се испостави да нисте поднели сву потребну документацију, бићете поучени шта вам недостаје од документације и орган управе ће вам дати додатни рок да допуните документацију. Након допуне документације, орган управе мора донети одлуку у року од 8 дана.

Битно: На захтев за бесплатну правну помоћ не плаћа се никаква такса.

Усвајање захтева за одобравање бесплатне правне помоћи

Уколико је ваш захтев основан, орган управе ће донети решење којим вам одобрава бесплатну правну помоћ чиме постајете корисник бесплатне правне помоћи. У решењу ће бити наведено лице задужено за пружање бесплатне правне помоћи, а то може бити запослено лице у Служби бесплатне правне помоћи, адвокат, регистровано удружење грађана. Као корисник бесплатне правне помоћи не можете утицати на избор лица које ће вам пружати бесплатну правну помоћ.

Одбијање захтева за одобравање бесплатне правне помоћи

Уколико не испуњавате услове за бесплатну правну помоћ или уколико ваш случај спада у горе описане случајеве у којима бесплатна помоћ није дозвољена, орган управе ће донети решење којим се одбија ваш захтев. Одбијање захтева могуће је и уколико инсистирате на томе да желите правну помоћ само ако ћете добити гаранцију да ћете успети у поступку који сте покренули или желите да покренете.

Решење мора да садржи образложење разлога због којих вам је одбијен захтев.

Против решења којим вам се одбија захтев за бесплатну правну помоћ можете поднети жалбу у року од осам дана од дана када сте примили решење којим је ваш захтев одбијен. О жалби одлучује Министарство правде. Жалбу подносите органу који је донео решење. Министарство је дужно да одлучи по вашој жалби у року од 15 дана.

Уколико орган управе није одлучио о захтеву у року од осам дана или у року од три дана, када се ради о нарочито хитном случају, имате право жалбе Министарству правде као да вам је захтев одбијен. Жалбу можете поднети од тренутка када је истекао рок од 8 дана да вам општина одговори на захтев или у року од 3 дана ако се ради о нарочито хитним случајевима. У том случају подносите и доказ да сте поднели захтев за бесплатну правну помоћ.

Обавеза подносиоца захтева за бесплатну правну помоћ да пријави промену података

Уколико се било шта од ваших личних прилика или података које сте навели у захтеву за бесплатну правну помоћ промени, дужни сте у року од 15 дана да ово пријавите органу управе. Ова обавеза постоји од дана када сте поднели захтев па све до краја поступка, уколико је захтев одобрен, док орган управе не обрачуна накнаду за рад адвоката који вам је додељен, уколико је додељен адвокат.

Ово се пре свега односи на чињенице као што су накнадно запослење које се догодило након што сте предали захтев за бесплатну правну помоћ, исплата отпремнине, наслеђе, поклон, било које стицање прихода или имовине које може утицати на одлучивање о томе да ли испуњавате услове за бесплатну правну помоћ.

Ова обавеза је важна јер, уколико не поступите по њој, касније орган управе може од вас да захтева повраћај средстава која су исплаћена адвокату да вас заступа или пружи други облик бесплатне правне помоћи.

Обавеза враћања новца којим је орган управе платио адвоката

У одређеним случајевима, након што је орган управе платио адвоката који вам је пружио бесплатну правну помоћ, постоји обавеза да тај новац вратите органу управе. Ово ће бити случај:

1) ако је коришћење бесплатне правне помоћи коју су пружили адвокати, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора остварено на основу нетачних или неистинитих података; због тога је јако важно да приликом попуњавања података дате правилне, тачне и истините податке о свом проблему, предмету или правном поступку који желите да водите. Такође је значајно да дате истините податке о свом имовинском и породичном стању. Давање лажних података може узроковати, поред обавезе враћања новца и кривичну одговорност;

2) ако корисник није пријавио промену стања, а она је могла да изазове укидање решења о бесплатној правној помоћи, односно о састављању јавнобележничке исправе или посредовању у решавању спорова; види горе под Обавеза подносиоца захтева за бесплатну правну помоћ да пријави промену података;

3) ако је у надзору над спровођењем закона утврђена злоупотреба права корисника на бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, на састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спорова; шта се сматра злоупотребом утврђује се у сваком конкретном случају. Злоупотреба би била, на пример, тражење бесплатне правне помоћи да се пријави кривично дело које се није заиста догодило;

4) ако је право на новчану социјалну помоћ или дечији додатак престало због исхода поступка у коме су адвокати пружили бесплатну правну помоћ; ово се односи на случајеве када је адвокат успео да издејствује пресуду или одлуку другог државног органа којом се тражиоцу бесплатне правне помоћи додељује новчана сума (одједном или месечно) која је довољна да плати трошкове адвоката и да након тога не буде егзистенцијално угрожен. То ће најчешће бити случај ако је донета пресуда којом се досуђује накнада штете или враћање отпуштеног запосленог на рад.

Корисник има право на притужбу министарству, преко органа управе, ако сматра да је пружалац неоправдано одбио пружање одобрене бесплатне правне помоћи, да не пружа бесплатну правну помоћ савесно или професионално, да не поштује његово достојанство или ако тврди да пружалац тражи накнаду за пружање бесплатне правне помоћи.

Ово значи да можете поднети притужбу Министарству правде преко органа управе ако лице које вам је додељено решењем органа управе за пружање помоћи или подршке без разлога одбије да пружи бесплатну правну помоћ, уколико сматрате да не поступа савесно (на пример сарађује са супротном страном у поступку, пропусти рок за жалбу, не долази на рочишта и сл.), уколико вас пружалац вређа или се односи према вама на понижавајући начин или уколико тражи новац да изврши нешто за шта сте ви добили бесплатну правну помоћ.

Притужбу можете поднети и против пружаоца бесплатне правне подршке.

Притужба се подноси у року од 30 дана од дана када сте сазнали за разлоге због којих подносите притужбу.

Притужба садржи:

1) лично име и пребивалиште или боравиште корисника; наведите дакле, своје име, презиме и адресу;

2) означење пружаоца; пружаоци су адвокати, запослени у органу управе или невладиној организацији који пружају беспатну правну помоћ или бесплатну правну подршку;

3) копију решења о одобравању бесплатне правне помоћи;

4) опис проблема који је настао за време пружања бесплатне правне помоћи.

Притужба може да садржи и доказе којима се поткрепљују тврдње корисника. Као доказ можете приложити: записник са суђења на ком се види да адвокат није дошао, пресуду суда или било који други документ.

Навигација